Liban - O zemlji
29. avgust 2003.

Osnovni podaci o zemlji

Liban je Bliskoistočna zemlja, ne velika, sa 10.452 kvadratnih kilometara. Nalazi se na istočnoj obali Sredozemnog mora. Celom svojom dužinom oslanja se na to more. Graniči se sa Sirijom na severu i istoku i Izraelom na jugu. Međutim, južni deo je u suštini pod kontrolom Sirije, te sa Izraelom i nema nekih kontakata.

Zemlja je stešnjena izmedju mora i neba. Ima dva venca visokih planina (najviša tačka je na 3.088 metara iznad mora), sa izolovanom dolinom Beka između njih, pitku vodu, plodne vinograde, guste kedrove šume (kedar je zaštitni znak zemlje i nalazi se na njenoj zastavi). Deset milenijuma istorije, pored mnogobrojnih rušenja i pohara, ostavilo je tragove feničanske, grčke, rimske, otomanske i francuske kolonizacije. Retko gde ćete na tako malom prostoru naći gradove iz davnina, iskopine rimskog carstva, islamsku arhitekturu i moderne skijaške centre.

Ipak, godine poslednjih razaranja koje je doneo šesnaestogodišnji građanski rat okončan 1991. godine, zamenio je oporavak koji je zemlji već vratio sjaj i lepotu koju je imala u prvoj polovini prošlog veka. Bejrut i ceo Liban već su privlačna destinacija mnogih turista koje možete prepoznati na svakom koraku, kao i košnica u kojoj žive, odrastaju i vesele se vredni ljudi.

Klima u Libanu je sredozemna, sa vrućim letima i hladnim zimama sa prilično padavina. Na planinama zimi napada mnogo snega. Mi smo bili početkom decembra. Imali smo veoma lepo vreme, sa dnevnim temperaturama oko 20 stepeni celzijusa. Međutim, na odlasku je kiša jako i obilno padala. Kažu da je to sasvim uobičajeno za ovo doba godine.

Ovde nećete videti divlje životinje ali je zato veliki broj kolonija raznih ptica. U zavisnosti od regiona, to mogu biti veliki orlovi na planinama ili galebovi uz morsku obalu.

Stanovnistvo

Sa oko četiri miliona stanovnika, Liban spada u veoma gusto naseljene zemlje. Stanovništvo se uglavnom skoncentrisalo uz obalu mora (dugačku 224 kilometra), pa su naselja povezana jedno sa drugim. Putovali smo skoro dva sata do Biblosa, uz obalu, i sve vreme smo prolazili kroz naseljena mesta. U gradovima živi 88% stanovništva. Iseljavanje u druge zemlje je veoma veliko, posebno hrišćana, nakon izbijanja poslednjih sukoba.

Poznajući surovost poslednjeg građanskog rata, pomislili bismo da u zemlji žive razne nacije, brojčano ravnopravne. Međutim, oko 93% stanovništva su Arapi, a sukob među njima potiče od verskih neslaganja - deo su hrišćani a deo muslimani. Pored njih, ima 5% Jermena, a preostala 2% su Kurdi, Asirci ili druge manjine. Među Arapima, oko 12% su Palestinci, a najveći broj njih još živi u izbegličkim kampovima. Cele generacije rođene su u njima.

Zvaničan jezik je aparski, posebnog dijalekta. Francuski jezik je veoma rasprostranjen, kao posledica dugogodišnje okupacije. U poslednje vreme, engleski jezik je veoma odomaćen među stanovništvom.

Posle sticanja nezavisnosti 1940. godine, u zemlji je bilo više hrišćana nego muslimana. Međutim, intenzivno doseljavanje muslimana i njihova visoka stopa rađanja (lepa formulacija!), doveli su do stanja da ih je sada u zemlji oko 70%.

U zemlji je zvanično priznato 17 različitih religijskih grupacija: 5 muslimanskih (Šiiti, Suniti, Druzi, Ismailiti i Alaviti) i 11 hrišćanskih (4 Pravoslavne, 6 Katoličkih i 1 Protestantantska) i Jevrejska. Religijsko opredeljenje unosi se u lične karte!

Politička situacija

Liban je tradicionalna hrišćanska sredina, u kojoj je tokom poslednjeg veka izuzetno narasla muslimanska populacija. To je dovelo do debalansa koji je izazvao građanski rat. Rezultat svega je nevidljiva podela na severni hrišćanski i južni muslimanski deo. Linija razdvajanja vodi sredinom Bejruta, a tokom rata bila je poznata kao "zelena linija". Sve zgrade na tom zloglasnom potezu, one koje su krasile ovaj lepi grad, bile su uništene i mnoge su srušene da bi se izgradile nove. Na tu tragičnu epizodu podsećaju samo snimci koje možete videti po gradu i poneka još uvek neobnovljena zgrada u neposrednoj blizini nekadašnje linije razdvajanja.


I danas u svakom od dva različita dela zemlje živi po 99,99% hrišćana ili muslimana. Mada ne postoji granica i ljudi se slobodno kreću, ipak postoji određeno ustručavanje. Prisutna je tiha tenzija koju mi stranci ne osećamo. Ali svaki libanac će vam reći da su mir nametnuli amerikanci, da problemi nisu rešeni i da je zabrinut za konačan ishod sukoba.

Kako sam uspeo da razumem, hrišćani još uvek sve diktiraju, mada su manjina. Neradni dan je nedelja, a i drugi običaju su iz hrišćanskog nasleđa. Muslimani još uvek nemaju adekvatan pristup političkim mehanizmima u zemlji. Izgleda da je demokratija nedovoljno poznat pojam.

Većina "milicija" se ugasila, a bilo ih je posebnih za svaku religiju ili njenu varijaciju. Libanske oružane snage su preuzele najveći deo oružja i sigurnost zemlje u svoje ruke. Vojnici su obučeni u zeleno (obično maskirno) odelo, i raspoređeni su svuda. Ponekad imate utisak da ih je previše, ali to je izgleda još uvek neophodna mera opreza. Policija je u plavim odelima, takođe obično maskirnim. Za policiju kažu da radi šta hoće. Puno je obaveštajnih službi koje vršljaju po svemu, uključujući i privatne živote građana (da li vam je ovo poznato?).

Jug zemlje je još uvek pod kontrolom Armije Južnog Libana, koju podržava oko 25.000 sirijskih vojnika. Ovaj dogovor ozvaničila je još tokom rata Arapska liga, a svi pokušaju Vlade da se Sirijci povuku ostali su bez rezultata. Na jugu još ima snaga Ujedinjenih nacija, mada sumnjam da imaju ikakvu oybiljniju ulogu sem da ostavljaju troše svoje devizne plate. U Bejrutu ih možete videti samo uveče kada dolaze u provod.

Mada se stanje stabilizovalo pre više od decenije, osim posetilaca iz arapskog sveta, malo je turista koji su došli kao nas dvoje - individualno i bez nekog određenog plana. Obično su to organizovane grupe, koje se drže zajedno i idu po ustaljenom programu.

Ulazak u zemlju

U Liban smo ušli tako što smo vizu dobili na granici. Radi se o prilično jednostavnoj proceduri. Pošto smo popunili obrasce u obliku kartončića, carinik nam je pregledao pasoše (više Ljiljin nego moj) , overio ih pečatom i to je bilo sve. Izvolite unutra! Lep osećaj - kao u dobra stara vremena kada je "crveni" pasoš bio najcenjeniji na svetu.

Pažnja! Ulazak vam neće odobriti ukoliko ste bili u Izraelu ili u pasošu imate izraelsku vizu, pa makar i neiskorišćenu.

Nešto o ekonomiji

Skoro jedine privredne grane su trgovina i usluge. Zemlja ekonomski veoma slabo stoji. Kako je turizam način da se uberu pare, što dovodi do porasta cena, ne živi se lako.

Odnedavno uveden je jedinstven porez (VAT) koji iznosi 10%. Očekuje se da on ove godine poraste na 15%. Očigledno da država nije jeftina (posebno sve te milicije i ulaganja), što neko mora da plati.

Valuta je libanska lira. Dolar se menja za 1.500 lira, a dolarima se može sasvim regularno plaćati na svim mestima. Evro je nešto slabiji nego u Evropi. Stoga ponesite zelene novčanice!


Foto album sa mog puta u Liban možete videti na adresi
Album iz Libana


...